11 Feb

„BILO JEDNOM JEDNO DRVO“

| Štampa |
11 Feb

Dragi drugari iz predškolskih ustanova širom sveta, hoćemo ove godine da se družimo sa vama.

Stiže vam – „Proleće 2013. na granama drveća“.

„Gde god nađeš zgodna mesta tu drvo posadi! A drvo je blagodarno pa će da nagradi...“, J. J. Zmaj, „Kad bi drveće hodalo“, Grigor Vitez, ... itd.

Mnogim umetnicima, ne samo književnicima, nego i slikarima, drvo je bilo muza-inspiracija.

Ali, šta je drvo?

Drvo je biljka. Drvo je biljka koja ima stablo pokriveno korom, grane i lišće, cvetove, plodove i semenke i korenje pod zemljom.

Drveća ima mnogo vrsta. Drveće prekriva oko jedne trećine Zemljine površine. Drveće može biti visoko i nisko. Neko je drveće zimzeleno, a neko zimi odbacuje lišće.

Neko drveće ima glatku koru, neko hrapavu, neko dlakavu, a neko ljuskavu.

Stabla su najveća živa bića i žive duže od bilo čega drugoga.

Najviše stablo je stablo sekvoje u Americi izmereno 112,1m. Najstarije drvo na svetu bilo je stablo borovog češera u Americi. Bilo je staro 4900 godina kada je posečeno.

Da li znate kako su mu izbrojali godine starosti? Šta se desi svake godine u stablu ispod kore drveta? Svake godine u stablu, ispod kore, naraste po jedan novi sloj drveta i stvara prsten. Broj prstenova (godova) govori nam koliko je stablo staro. Ovi prstenovi takođe mogu da ispričaju životnu priču nekog stabla. Uski prstenovi pokazuju kada su bile sušne godine, široki, jednaki, prstenovi znače da je u početku stablo brzo raslo ...

Postoje dve glavne vrste drveća. Listopadno i zimzeleno. Otkrijte po čemu se razlikuju?

Mnoga živa bića mogu da žive u drvetu i oko njega. Svi oni žive jedno pored drugoga. Svako ima svoje vlastito mesto pa ne moraju da se takmiče između sebe za hranu i zaklon koje im stablo pruža.

Sa drugarima i vaspitačicom u vrtiću otkrijte stanovnike vašeg drveta u dvorištu ili na ulici.

Zagađenje, požari, izgradnja novih puteva i zgrada uništavaju mesta na kojma živi drveće. Iskrčuju se ogromne šume da bi se dobilo obradivo tlo.

Koali je potreban eukaliptus jer se hrani isključivo njegovim lišćem. Ako usled zagađenja to drvo nestane, koale će izumreti.

Panda zavisi od bambusa zato što je to skoro jedina hrana koju jede.

Naučnici širom sveta upozoravaju da je 131 vrste (postoji 245 vrsta) divljeg cvetnog drveta, magnolije, pred uništenjem. Ovo lepo i mirisno drvo jedno je od nastarijih biljaka. Pojedine vrste koje rastu u Kini stare su i do 800 godina.

Neko drveće je u opasnosti da potpuno izumre, da nestane sa lica zemlje. Otkrij koje, i zbog čega?

Botaničari širom sveta proučavaju drveće i ljihova staništa. Pokušavaju da nauče što više o njima kako bi mogli da ih zaštite.

Gorani su mladi ljudi koji sade drveće. Kada porasteš učlani se u Pokret gorana. Do tada pogledaj sa drugarima iz vrtića, animirani film „Čovek koji je sadio drveće“, Istok Pavlović (Oskar 1987.)

Da li znate koje sve koristi imamo od drveta?

Pogledaj po sobi i otkrij šta je sve od drveta u njoj?

Hartija po kojoj pišeš pravi se od drveta. Drvoseče odseku stabla u šumi i od tih stabala se u fabrici napravi hartija.

Nauči da pišeš kako treba, onda ni drvetu neće biti žao što su ga odsekli!

Da li ste znali da se poznati začin cimeta, čiji se prijatni miris širi iz bakine kuhinje sa pita od jabuka, dobija od samlevene kore drveta koje raste u Indiji i Malaji?

Kora mnogih stabala čoveku je veoma korisna. Pluta se doboja od hrasta plutnjaka. Kora kanadske jele upotrebljava se za štavljenje kože. Kinin se dobija od kore kininovog drveta...

Otkrij šta je sve drvo poklonilo dečaku, kako ga je usrećilo, u slikovnici „Dobro drvo“, Šel Selverstejn?

Postoji oko 300 000 različitih vrsta dveća.

Drveće raste na vrlo različitim mestima Zemljine kugle. Prilagodilo se na sve uslove.

Drvo mangrove se drži nad vodom zahvaljujući dugom, razgranatom korenu.

Ogromno stablo afričkog baobaba prilagodilo se tako što čuva rezerve vode.

Juka živi u vreloj pustinji Arizone gde ima malo kiše.

Drvo boca ima oblik stabla nalik na bocu. U njemu čuva rezerve vode u pustinji.

Kokosova palma može da živi i u morskoj vodi, koja ne može da ošteti ljusku kokosovog oraha kad padne u nju.

Na severu u Sibiru i u Kanadi na minus 25 stepeni Celzijusa, u jako sirovim uslovima leda, dominiraju četinari – bor, smreka i jela.

Padine naše planine Zlatibor nekada su bile pokrivene gustom šumom visokoh i granatih „zlatnih borova“, po kojima je i dobila ime. Šume su stradale u ratnim vihorima, a i sečene su radi dobijanja katrana i luča i proširivanja pašnjaka.

Postoji 80 vrsta borova (beli i crni, primorski, jela, smreka, kedar i ariš, omorika ...) iz roda četinara.

Postoji familija bukava – desten, bukva, hrast, familija oraha, familija lovora (cimet, lovor, avokado), zatim familije magnolija, slezova, dudova, mahagonija, mirte, maslina, platana, ruža, mangrove, broćeva, agruma, vrba, čajeva, jeremička, bresta, palmi, agavi, trava (bambusi), čempresa, tise, ginka, i mnoge, mnoge druge.

Dragi drugari, pronađite u toj šumi svoje drvo i ispričajte nam vašu priču. Naoružajte se paletama i bojama i krenite u avanturu na svom drvetu.

Svoje radove pošaljite na 8. likovni konkurs

„PROLEĆE 2013“

Predškolske ustanove „Poletarac“ iz Odžaka.

Uslovi konkursi su:

- Na likovnom konkursu mogu učestvovati sva deca predškolskih ustanova od 3 do 7 godina;

- Izbor likovnih tehnika i materijala je slobodan;

- Radovi moraju biti samostalna i pojedinačna dečja ostvarenja;

- Format rada je ograničen do 50h70 cm;

- Radove ne treba dodatno opremati;

- Radove uvijene u rolne žiri neće uzimati u obzir;

- Radovi se ne vraćaju;