Posao za sto ljudi

Intervju Miroslav Mašić, generalni direktor ,,Standard gasa”

,,Standard gas” je u Odžacima napravio nešto čega po svim parametrima i efikasnosti nema u regionu, nešto što ga svrstava u najvećeg privatnog proizvođača tečnog gasa u Srbiji. - Ugovor o poslovno - tehničkoj saradnji koji sa odžačkom hemijskom industrijom imamo do 2019. godine sa naše strane spremni smo da produžimo pošto nam ti kapaciteti trebaju.  -Držim se one devize da je najjeftinije ono što skupo platite.

 Malo je nedostajalo, pa da ,,Standard gas”, najveći proizvođač tečnog gasa u Srbiji, kompanija koja svoja postrojenja gradi na parceli od dvadeset hektara u radnoj zoni u kojoj će se zaposliti oko 100 ljudi, jednom za svagda napusti Odžake. Naime, nakon neuspelog pokušaja privatizacije ,,Hipola”, u ovoj firmi bili su nadomak donošenja odluke da zatvore postojeće rezervoare i da krenu s poslom ispočetka u Inđiji, gde im je tadašnji predsednik ove opštine Goran Ješić ponudio gostoprimstvo. Da ova kompanija ipak ostane u Odžacima presudio je, po rečima generalnog direktora ,,Standard gasa” Milana Mašića, zdrav razum čelnika Lokalne samouprave koji su dobro shvatili značaj ove investicije za opštinu i njene građane i ekonomiju. Po rečima Mašića, ,,Standard gas” je u Odžacima napravio nešto čega po svim parametrima i efikasnosti nema u regionu, nešto što ga svrstava u najvećeg privatnog proizvođača tečnog gasa u Srbiji.

Koji su razlozi propalog pokušaja privatizacije ,,Hipola”?

-Nakon raskida privatizacionog ugovora sa slovenačkom ,,Orkom” ,,Standard gas” je bio jedini zainteresovan da kupi ,,Hipol”. Veoma dobro poznajem mogućnosti ove hemijske industrije u kojoj smo nameravali da uvedemo 5-6 novih zasebnih programa koji bi se, kao deo jednog sistema, upotpunjavali. Bili smo na pragu dogovora, čak je bila pružena i ruka, međutim, na kraju je sve palo u vodu zbog uslova po kojima je ,,Hipolova” imovina bila procenjena na 13,5 miliona evra, od čega je 51 posto bilo potraživanje države. Nakon opsežnih analiza, vrlo otvoreno smo rekli da smo spremni da državi donesemo 2,5 miliona evra, a da ostali deo novca uložimo u ,,Hipol”, pošto nam kupovina fabrike radi slikanja ispred nje ne treba. Moram da napomenem da uslov koji se odnosio na radnike, kao i onaj da bazična proizvodnja polipropilena bude zadržana u naredne dve godine, nije bila sporna. Pošto za ovaj naš predlog nije bilo dobre volje, od tada počinju napadi na naš biznis.

Da li je raskid veza sa ,,Hipolom” uticao da počnete da gradite fabriku iz temelja?

-To je svakako glavni razlog. Međutim, ne manje značajan je i onaj koji se odnosi na nešto što se zove neizvesnost. Šta raditi sutra kad dođe do privatizacije, kad nam istekne ugovor o poslovno - tehničkoj saradnji koji sa odžačkom hemijskom industrijom imamo do 2019. godine i koji smo sa naše strane spremni da produžimo pošto nam ti kapaciteti trebaju. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, ugovorom je definisano da sve što je naše ,,pokupimo i ponesemo“. Biću otvoren do kraja, pa ću reći da je klauzula ugovora po kojoj je strana koja ga raskine pre 2019. godine dužna da plati penale od 4 miliona evra glavni razlog što je on još uvek na snazi.

A koji su razlozi tolike netrpeljivosti?

-Ti razlozi leže u činjenici što ne dozvoljavamo bilo kome, pa ni ,,Hipolu”, da svojata nešto što smo i kao posao i kao sirovinu doneli u Odžake. Naravno, to ne znači da bilo kom  branimo da se bavi istom delatnošću, ali zna se red. Za to je neophodno vreme, ulaganja, kao i spremnost da se snosi sav rizik koji ovaj biznis nosi. Priče koje se s vremena na vreme plasiraju po kojima smo dobili nešto za džabe ne odgovaraju istini, pošto smo 2007. godine za zakup dva sferna rezervoara i izgradnju nečeg što se zove logistički centar platili milion evra. Shvativši da nije pametno ulagati u nešto što nije naše, obratili smo se tadašnjem vlasniku ,,Hipola” Grogi Čenčiču sa zahtevom za kupovinu tri hektara zemlje na kojoj se ti rezervoari nalaze. Nakom ,,zelenog” svetla iz Agencije, zemlju smo kupili za 60 hiljada evra uz dodatni uslov da Čenčič jednim delom uđe u kompaniju. Nakon toga kupili smo dva sferna rezervoara stara oko četrdesetak godina, plativši ih 580 hiljada evra. Onog momenta kad je raskinut privatizacioni ugovor sa ,,Orkom”, u ,,Standard gasu” već uveliko smo ušli u investiciju proizvodnje, uloživši u to milion evra. Iz ovog svega se jasno vidi da nam u Odžacima ništa nije palo s neba. Na kraju krajeva, bolje je tako, pošto se držim one devize da je najjeftinije ono što skupo platite.

Kakvi su danas odnosi sa ,,Hipolom”?

-Došlo je do otopljavanja odnosa. Sa naše strane želimo da budemo dobre komšije. Već sam rekao da želimo da produžimo ugovor o poslovno - tehničkoj saradnji, pošto je on u interesu obe kompanije. Moram da kažem da ni sa jednim direktorom ,,Hipola”, pa ni Pavelom Petrovićem, koji veoma uspešno vodi firmu i spreman je na razgovore i dogovore, nismo imali nesuglasica. Nažalost, sećam se i vremena u kojima je vladao princip ,,uzmi ili ostavi”. To svakako nije bio način razgovora sa kompanijom koja ,,Hipolu” bez ikakvog rizika na godišnjem nivou donosi od 2,5-3 milona evra.

Uprkos otopljavanju odnosa, ipak ste se odlučili za novu fabriku?

-Ništa nismo hteli da prepustimo slučaju i da zavisimo od nečije dobre volje. Kupili smo parcelu od 20 hektara od ZZ ,,Agrolika” i na njoj gradimo fabriku čiji će kapacitet biti tri puta veći od onog koji imamo u ,,Hipolu”. Celokupna investicija čija je vrednost između 15 i 20 miliona evra realizovaće se u šest faza. Uveliko su u toku radovi predviđeni prvom fazom, oni infrastrukturni (nevidljivi) vredni između 4,5 i 6 miliona evra i oni bi trebali da se okončaju do oktobra meseca. Odmah po okončanju prve krenuće se sa drugom fazom radova, čija će izgradnja biti brža, ali njihovi završeci zavisiće od tempa kojim se budemo razvijali.

Osim tempa razvoja, ko još diktira rokove?

-Tržište i ti rokovi jako brzo cure. Završetkom svih šest faza osvojićemo i nova tržišta i zato je i u našem interesu da se poslovi što brže okončaju.

Koliko je radnika predviđeno da se zaposli u odžačkom pogonu ,,Standard gasa”?

-Po okončanju šeste faze radova u proizvodnim pogonima ,,Standard gasa” radiće oko sto ljudi. Trenutno je uposleno njih 22, raspisan je konkurs za školovanje njih 20 i sa još 10 završiće se taj prvi ,,udar” u toku kog uglavnom primamo radnike koji će biti zaposleni na obavljanju operativnih poslova. U kasnijem periodu šansu će dobiti i ljudi od nauke koji svojim inovacijama mogu doneti novu vrednost celoj ovoj priči.

Kad jedna takva kompanija dođe u Odžake, građani se obično pitaju zašto je došla i koliko će ostati?

-Kad je reč o ostanku, građani odžačke opštine mogu biti potpuno spokojni. Mnogo smo uložili u ovaj biznis da bi se selili od grada do grada. Kad je reč o razlozima zbog kojih smo došli, priznajem da sam glavni ,,krivac” za to. U Odžacima sam prisutan od 1987. godine kad sam se zaposlio u ,,Naftagas prometu” i veoma dobro znam potencijale opštine i kadrove s kojima se može podičiti malo koja sredina. Iako sam emotivno vezan za Odžake, ono što je presudilo su sferni rezervoari ,,Hipola” koji su nam doneli uštedu od dve godine, koliko traje izgradnja jednoga.

Govori se i o tome da će se sedište ,,Standard gasa” iz Novog Sada izmestiti u Odžake.

-Istina je da se razgovaralo i na tu temu, ali još nije doneta nikakva odluka.

U par navrata spomenuli ste korektnu saradnju sa Lokalnom samoupravom?

-Saradnja sa čelnicima Lokalne samouprave je više nego korektna. Nemam taj problem da kažem ako nešto ne funkcioniše. Međutim, kad je reč i o čelnicima Lokalne samouprave i o opštinskim službama, od njih nismo doživeli ni jednu neprijatnost. To je dobro i tako treba da bude, pošto smo u Odžake došli sa ozbiljnim namerama.

U.M.

Antrfile:

Saradnja na duže staze

Tržište ,,Standard gasa” rasprostranjeno je na celom regionu, a od nedavno smo u intenzivnim pregovorima sa kompanijama iz Češke i Slovačke, a prve probne partije otišle su za Nemačku. Dobavljači su renomirani OMV i Rosnjet. Kad smo prvi put razgovarali sa njima o saradnji, pričalo se o onoj od mesec dana, danas su ti odnosi veći i dugi, pa se pregovara o strateškoj saradnji na petogodišnjem nivou. To je za ,,Standard gas” od izuzetne važnosti pošto su nam potrebni stabilni i dugoročni dobavljači koji su garant naše dugovečnosti.